Osobine meda

Priroda je bogata ogromnom količinom biljaka cvetnica (samoniklim i kultivisanim) čiji cvetovi pomoću specijalnih žlezda nektarija na svojim cvetovima ili izvan njih izlučuju slatku i mirišljavu tečnost - nektar. Nektar svojim mirisom, a cvet svojom bojom privlači pčele kako bi bio izvršen proces oprašivanja.

Tom prilikom pčele prikupljaju i nektar. Prikupljeni nektar u mednom mehuru pčele sekretom svojih pljuvačnih žlezda otpočinju razlaganje složenih na proste šećere (fruktozu i glukozu). Taj proces razlaganja nastavljaju i prihvateljice unutar košnice u svom želucu. Kad prerada bude delimično završena u mednom želucu prihvateljica nektar biva deponovan u ćelije. Tako med postaje jedina hrana u prirodi koja je već prerađena, te organizam čoveka tu materiju može iskoristiti na najadekvatniji način. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi sastojci koje med sadrži apsorbuju još u ustima tj. bez odlaska u želudac. Pri ovome treba znati da se u toku pretvaranja nektara u med u organizmu pčela i sam nektar dodatno obogaćuje raznim fermentima, organskim kiselinama, hormonima i drugo. Zato i med u sebi sadrži više od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za život pčele pa i za ljudski organizam.

Iako je med izvanredna hrana on se u našim uslovima veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkiše bolje je zaslađivati medom nego šećerom. Znači i profilaktičkom dozom meda možemo nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.

Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni koji poznaju njegovu vrednost znaju zašto ga treba svakodnevno upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su dovoljne da se sačuva organska ravnoteža.

Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi dugo što nije slučaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-prenosna veza između različitih vitamina.

Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za normalan razvoj, posebno dečijeg organizma. On je istovremeno sa svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.

Med kao zaslađivač životnih namirnica ima ogromnu prednost nad šećerom. Te prednosti su sledeće:

  • ne nadražuje zidove želuca i creva,
  • brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju u krv,
  • upotrebljen med brzo čoveka čini snažnim,
  • pri lečenju obezbeđuje veoma brži oporavak organizma,
  • najlakši je za pravilan rad bubrega,
  • ima laksativno (opuštajuće, smirujuće) dejstvo i
  • deluje smirujuće na nervni sistem.

Ono što mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba da bude omiljen i zato što se može koristiti na mnogostruke načine u kombinacijama različitih namirnica kako za jelo tako i za piće.

Na osnovu rečenog da se zaključiti da redovno korišćenje meda omogućuje valjano življenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i "pčelari" od šećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na više načina. Jedan od njih se sastoji u tome što pravi med prilikom prosipanja pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se kristališe samo nektarski med. On se kristališe u najsitnije čestice koje su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Postoji više vrsta medova, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je nektar ubran. Najpoznatiji medovi su: bagremov, šumski, livadski, lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih pčelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere. Nektar ubran sa degradiranih površina (u blizini velikih dimnjaka, zemljište zatrovano hemikalijama...) ne može dati kvalitetan med. Najkvalitetniji su oni koji su pčele ubrale na ekološki čistim područjima kao što su udaljenija područja, šume, livade na većoj nadmorskoj visini kao i one koje nisu degradirane. Pošto med uglavnom sadrži one sastojke koje sadrži i tlo prirodno je očekivati da će kvalitetniji med u pogledu sadržaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze iznad banja, mineralnih voda i slično. To dalje znači, kvalitet meda kao i kvalitet ostalih pčelinijh proizvoda umnogome zavisi od već postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od svakodnevnog, permanentnog sekundarnog opterećenja zemljišta (degradiranje istog na različite načine), o čemu se u budućem radu sa pčelama mora voditi računa. Kvalitet meda zavisi i od broja različitih vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i šumski med spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa više od stotine različitih biljaka. Med ne gubi svojstva i može se čuvati veoma dugo.